Рад – библијски стихови о новцу

Библијски поглед на рад

Рад је неопходан

Господ је и сам радник

И сврши Бог до седмог дана дела своја, која учини; и почину у седми дан од свих дела својих, која учини; и благослови Бог седми дан, и посвети га, јер у тај дан почину од свих дела својих, која учини. (1. Мојсијева 2:2-3)

И насади Господ Бог врт у Едему на истоку; и онде намести човека, ког створи. (1. Мојсијева 2:8)

А Исус им одговараше: Отац мој досле чини, и ја чиним. (Јован 5:17)

Захтева се у Старом завету

Шест дана ради, и свршуј све послове своје. (2. Мојсијева 20:9)

Шест дана ради послове своје, а у седми дан почини, да се одмори во твој и магарац твој, и да одахне син робиње твоје и дошљак. (2. Мојсијева 23:12)

Шест дана ради, а у седми дан почини, и од орања и од жетве почини. (2. Мојсијева 34:21)

Шест дана ради и свршуј све послове своје. (5. Мојсијева 5:13)

Захтева се у Новом завету

Који је крао више да не краде, него још да се труди, чинећи добро рукама својим да има шта давати потребноме. (Ефесцима 4:28)

...нити забадава хлеб једосмо у кога, него у труду и у послу, дан и ноћ радећи, да не будемо на досаду никоме од вас. Не као да немамо власти, него да себе дамо вама за углед, да будете као и ми. Јер кад бејасмо у вас, ово вам заповедасмо да ако ко неће да ради да и не једе. Јер чујемо да неки неуредно живе међу вама, ништа не радећи, него окрајче и мешају се у туђе послове. Таквима заповедамо и молимо их у Господу нашем Исусу Христу, да мирно радећи свој хлеб једу. (2. Солуњанима 3:8-12)

Рад се очекује

Излази човек на посао свој, и на рад свој до вечера. (Псалми 104:23)

Обавеза рада није последица греха

Излази човек на посао свој, и на рад свој до вечера. (Псалми 104:23)

Господ је после пада заповедио људима да раде, али је рад постао тежи

Па онда рече Адаму: Што си послушао жену и окусио с дрвета с ког сам ти забранио рекавши да не једеш с њега, земља да је проклета с тебе, с муком ћеш се од ње хранити до свог века; Трње и коров ће ти рађати, а ти ћеш јести зеље пољско; Са знојем лица свог јешћеш хлеб, докле се не вратиш у земљу од које си узет; јер си прах, и у прах ћеш се вратити. И Господ Бог изагна га из врта едемског да ради земљу, од које би узет; (1. Мојсијева 3:17-19, 23)

...и надеде му име Ноје говорећи: Овај ће нас одморити од послова наших и од труда руку наших на земљи, коју прокле Господ. (1. Мојсијева 5:29)

Сваки поштен рад је частан

Примери занимања побожних људи

Земљорадник

И узевши Господ Бог човека намести га у врту едемском, да га ради и да га чува. (1. Мојсијева 2:15)

И роди опет брата његовог Авеља. И Авељ поста пастир а Кајин ратар. (1. Мојсијева 4:2)

А Ноје поче радити земљу, и посади виноград. (1. Мојсијева 9:20)

...а ти су људи пастири и свагда су се бавили око стоке, и доведоше овце своје и говеда своја и шта год имају. (1. Мојсијева 46:32)

А Фараон рече браћи његовој: Какву радњу радите? А они рекоше Фараону: Пастири су слуге твоје, и ми и наши стари. (1. Мојсијева 47:3)

А Амос одговори и рече Амасији: Не бејах пророк ни пророчки син, него бех говедар и брах дудове; (Амос 7:14)

Кућна помоћница

И Јосиф стече милост у њега, и двораше га; а најпосле постави га над целим домом својим, и шта год имаше њему даде у руке. (1. Мојсијева 39:4)

Државни службеници и вође

И још рече Фараон Јосифу: Ево, постављам те над свом земљом мисирском. (1. Мојсијева 41:41)

И јавише му и рекоше: Још је жив Јосиф, и заповеда над свом земљом мисирском. А у њему срце пренеможе, јер им не вероваше. (1. Мојсијева 45:26)

И разгледавши устах и рекох старешинама и главарима и осталом народу: Не бојте их се. Помените Господа великог и страшног, и бијте се за браћу своју, за синове своје и кћери своје, за жене своје и куће своје. (Немијина 4:14)

Постави га господарем над домом својим, и заповедником над свим што имаше. (Псалми 105:21)

Тада цар узвиси Данила, и даде му многе велике дарове и учини га господарем свој земљи вавилонској и поглаварем над свим мудрацима вавилонским. (Данило 2:48)

Свиде се Дарију те постави над царством сто и педесет управитеља да буду над свим царством; а над њима три старешине, од којих један беше Данило, којима ће управитељи давати рачуне да не би цару било штете. (Данило 6:1-2)

Тада ја Данило занемогох, и боловах неко време; после устах и врших послове цареве; и чудих се утвари, али нико не дозна. (Данило 8:27)

И уставши пође. И гле, човек Арапин, ушкопљеник, властелин Кандакије царице арапске, што беше над свим њеним ризницама, који беше дошао у Јерусалим да се моли Богу, (Дела апостолска 8:27)

Рибари

И идући покрај мора галилејског виде два брата, Симона, који се зове Петар, и Андрију брата његовог, где мећу мреже у море, јер беху рибари. (Матеј 4:18)

И ходећи покрај мора виде Симона и Андрију, брата његовог, где бацају мреже у море; јер беху рибари. (Марко 1:16)

...и одмах позва их; и оставивши оца свог Зеведеја у лађи с најамницима, пођоше за Њим. (Марко 1:20)

Грађевински занати

Није ли ово дрводељин син? Не зове ли се мати његова Марија, и браћа његова Јаков, и Јосија, и Симон, и Јуда? (Матеј 13:55)

Није ли ово дрводеља, син Маријин, а брат Јаковљев и Јосијин и Јудин и Симонов? И нису ли сестре његове овде међу нама? И саблажњаваху се о Њега. (Марко 6:3)

...и нађе једног Јеврејина, по имену Акилу, родом из Понта, који беше скоро дошао из Талијанске са женом својом Прискилом (јер беше заповедио Клаудије да сви Јевреји иду из Рима), и дође к њима. И будући да беше оног истог заната, оста код њих и рађаше, јер беху ћилимарског заната. (Дела апостолска 18:2-3)

Цариници

И пролазећи виде Левију Алфејевог где седи на царини, и рече му: Хајде за мном. И уставши оде за Њим. (Марко 2:14)

И потом изиђе, и виде цариника по имену Левија где седи на царини, и рече му: Хајде за мном. (Лука 5:27)

...и гле, човек по имену Закхеј, који беше старешина царинички, и беше богат, (Лука 19:2)

Трговац

И једна богобојазна жена, по имену Лидија, из града тијатирског, која продаваше скерлет, слушаше: и Господ отвори срце њено да пази на речи Павлове. (Дела апостолска 16:14)

Ради као за Господа

Ако дакле једете, ако ли пијете, ако ли шта друго чините, све на славу Божију чините. (1. Коринћанима 10:31)

Слуге! Слушајте господаре своје по телу, са страхом и дрхтањем, у простоти срца свог, као и Христа; не само пред очима радећи као људима да угађате, него као слуге Христове, творећи вољу Божију од срца. Драговољно служите, као Господу а не као људима, знајући да сваки што учини добро оно ће и примити од Господа, био роб или слободњак. И ви господари, тако чините њима остављајући претње, знајући да је и вама самим и њима Господар на небесима, и Он не гледа ко је ко. (Ефесцима 6:5-9)

И све шта год чините речју или делом, све чините у име Господа Исуса Христа хвалећи Бога и Оца кроза Њ. (Колошанима 3:17)

...и све шта год чините, од срца чините као Господу, а не као људима: Знајући да ћете од Господа примити плату наследства; јер Господу Христу служите. (Колошанима 3:23-24)

Неки сматрају рад бескорисном таштином

Каква је корист човеку од свега труда његовог, којим се труди под сунцем? (Проповедник 1:3)

Велика дела учиних: сазидах себи куће, насадих себи винограде; начиних себи вртове и воћњаке, и насадих у њима свакојаких дрвета родних; И шта год жељаху очи моје, не брањах им нити ускраћивах срцу свом какво весеље, него се срце моје весељаше са сваког труда мог, и то ми беше део од сваког труда мог. А кад погледах на сва дела своја што урадише руке моје, и на труд којим се трудих да урадим, гле, све беше таштина и мука духу, и нема користи под сунцем. (Проповедник 2:4-5, 10-11)

И омрзе ми сав труд мој око ког се трудих под сунцем, јер ћу га оставити човеку који ће настати након мене. И ко зна хоће ли бити мудар или луд? И опет ће бити господар од свега труда мог око ког се трудих и мудровах под сунцем. И то је таштина. Зато дођох на то да ми срце изгуби надање о сваком труду око ког се трудих под сунцем. Јер има људи који се труде мудро и разумно и право, па то остављају у део другом који се није трудио око тога. И то је таштина и велико зло. Јер шта има човек од свега труда свог и од муке срца свог, коју подноси под сунцем? Јер су сви дани његови мука, а послови његови брига; ни ноћу се не одмара срце његово. И то је таштина. Није ли, дакле, добро човеку да једе и пије и да гледа да му је души добро од труда његовог? Ја видех и то да је из руке Божије. (Проповедник 2:18-24)

Каква је корист ономе који ради од оног око чега се труди? Видео сам послове које је Бог дао синовима људским да се муче око њих. И кад сваки човек једе и пије и ужива добра од сваког труда свог, то је дар Божји. (Проповедник 3:9-10, 13)

Јер видех сваки труд и свако добро дело да од њега бива завист човеку од ближњег његовог. И то је таштина и мука духу. Безумник склапа руке своје, и једе своје тело: Боља је једна грст у миру него обе грсти с трудом и муком у духу. (Проповедник 4:4-6)

Ето, то видех да је добро и лепо човеку да једе и пије и ужива добро од свега труда свог којим се труди под небом за живота свог, који му Бог да, јер му је то део. И кад коме Бог да богатство и благо, и да му да ужива и узима свој део и да се весели с труда свог, то је дар Божји. (Проповедник 5:18-19)

Сав је труд човечји за уста његова, али се не може наситити душа његова. (Проповедник 6:7)

Наш рад треба да буде рад који Бог намењује нама

И изабрах га између свих племена Израиљевих себи за свештеника да приноси жртве на олтару мом и да кади кадом и носи оплећак преда мном, и дадох дому оца твог све жртве огњене синова Израиљевих? (1. Самуилова 2:28)

Нека буде добра воља Господа Бога нашег с нама, и дело руку наших доврши нам, и дело руку наших доврши. (Псалми 90:17)

А Он им рече: Јело је моје да извршим вољу Оног који ме је послао, и да свршим Његов посао. (Јован 4:34)

Старајте се не за јело које пролази, него за јело које остаје за вечни живот, које ће вам дати Син човечији, јер овог потврди Отац Бог. (Јован 6:27)

Јер Давид послуживши роду свом по вољи Божјој умре, и метнуше га код отаца његових, и виде труљење. (Дела апостолска 13:36)

...сваког ће дело изаћи на видело; јер ће дан показати, јер ће се огњем открити, и свако дело показаће огањ као што јесте. И ако остане чије дело што је назидао, примиће плату. А чије дело изгори, отићи ће у штету: а сам ће се спасти тако као кроз огањ. (1. Коринћанима 3:13-15)

Јер смо Његов посао, саздани у Христу Исусу за дела добра, која Бог унапред приправи да у њима ходимо. (Ефесцима 2:10)

Рад који ће прославити Господа

Ја Тебе прославих на земљи; посао сврших који си ми дао да радим. (Јован 17:4)

Корисно је знати тачно који рад Господ има за нас

Рече им Симон Петар: Идем да ловим рибу. Рекоше му: Идемо и ми с тобом. Онда изиђоше и одмах седоше у лађу, и ону ноћ не ухватише ништа. А кад би јутро, стаде Исус на брегу; али ученици не познаше да је Исус. А Исус им рече: Децо! Еда ли шта имате за јело? Одговорише Му: Немамо. А Он им рече: Баците мрежу с десне стране лађе, и наћи ћете. Онда бацише, и већ не могаху извући је од мноштва рибе. Онда ученик онај кога љубљаше Исус рече Петру: То је Господ. А Симон Петар кад чу да је Господ, запреже се кошуљом, јер беше го, и скочи у море. А други ученици дођоше на лађи, јер не беше далеко од земље него око двеста лаката, вукући мрежу са рибом. Кад, дакле, изиђоше на земљу, видеше огањ наложен, и на њему метнуту рибу и хлеб. Исус им рече: Принесите од рибе што сад ухватисте. А Симон Петар уђе и извуче мрежу на земљу пуну великих риба сто и педесет и три; и од толиког мноштва не продре се мрежа. (Јован 21:3-11)

Рад је бескористан без Господа

Песма за пењање. Соломунова. Ако Господ неће градити дом, узалуд се муче који га граде; ако неће Господ чувати град, узалуд не спава стражар. (Псалми 127:1)

Остави на Господа дела своја, и биће тврде намере твоје. (Приче Соломунове 16:3)

У раду не сме бити себичне амбиције

...који ће дати свакоме по делима његовим: а онима који се уз пркос супроте истини, а покоравају се неправди, немилост и гнев. (Римљанима 2:6, 8)

Зато се и старамо, или улазили или одлазили, да будемо Њему угодни. Јер нам се свима ваља јавити на суду Христовом, да примимо сваки шта је који у телу чинио, или добро или зло. (2. Коринћанима 5:9-10)

Ако ли имате горку завист и свађу у срцима својим, не хвалите се, ни лажите на истину. Ово није она премудрост што силази одозго, него земаљска, људска, ђаволска. Јер где је завист и свађа онде је неслога и свака зла ствар. (Јаковљева 3:14-16)

Не жели величину за себе

А ти ли ћеш тражити себи велике ствари? Не тражи; јер ево, ја ћу пустити зло на свако тело, говори Господ; али ћу теби дати душу твоју место плена у свим местима, куда одеш. (Јеремија 45:5)

Буди јак, храбар и не одлажи

Буди слободан и храбар, јер ћеш ти предати том народу у наследство земљу за коју сам се заклео оцима њиховим да ћу им је дати. Само буди слободан и храбар да држиш и твориш све по закону који ти је заповедио Мојсије слуга мој, не одступај од њега ни надесно ни налево, да би напредовао куда год пођеш. (Исус Навин 1:6-7)

Он ће сазидати дом имену мом, и он ће ми бити син, а ја њему Отац, и утврдићу престо царства његовог над Израиљем довека. Тада ћеш бити срећан, ако уздржиш и уствориш уредбе и законе које је заповедио Господ преко Мојсија Израиљу. Буди слободан и храбар, не бој се и не плаши се. Има злата, сребра, и бронзе и гвожђа без мере; настани дакле и ради, и Господ ће бити с тобом. (1. Дневници 22:10, 13, 16)

И тако рече Давид Соломуну, сину свом: Буди слободан и храбар, и ради, не бој се и не плаши се, јер ће Господ Бог, Бог мој, бити с тобом, неће те оставити нити ће одступити од тебе, докле не свршиш сав посао за службу у дому Господњем. (1. Дневници 28:20)

Зато ви будите храбри и немојте да вам клону руке, јер има плата за ваш труд. (2. Дневници 15:7)

Него сада буди храбар, Зоровавељу, говори Господ, и буди храбар Исусе сине Јоседеков, поглавару свештенички, и буди храбар сав народе земаљски, говори Господ, и радите; јер сам ја с вама, говори Господ над војскама. (Агеј 2:4)

Наилазићемо на тешкоће док радимо рад који Господ има за нас

Тада народ земаљски досађиваше народу Јудином и сметаше их у зидању; и наимаху саветнике супрот њима да расипају намеру њихову свега времена Кира, цара персијског, до владе Дарија, цара персијског. (Јездрина 4:4-5)

Не мучи се да се обогатиш, и прођи се своје мудрости. (Приче Соломунове 23:4)

А кад чуше непријатељи наши да смо дознали, разби Господ њихову намеру, и ми се вратисмо сви к зиду, сваки на свој посао. И од тада половина мојих момака пословаше, а друга половина држаше копља и штитове и лукове и оклопе, и кнезови стајаху иза свега дома Јудиног. И који зидаху и који ношаху терет и који товараху сваки једном руком рађаше, а у другој држаше копље. А који зидаху, сваки имаху мач приписан уз бедрицу и тако зидаху. А трубач стајаше код мене. Јер рекох старешинама и главарима и осталом народу: Посао је велик и дуг и ми смо се расули по зиду далеко један од другог. Где чујете трубу да труби, онамо трчите к нама; Бог наш војеваће за нас. Тако рађасмо посао, и половина их држаше копља од зора па докле звезде не изиђу. У то време још рекох народу: Сваки са момком својим нека ноћује у Јерусалиму да би нам ноћу стражили, а дању радили. (Немијина 4:15-22)

И послах к њима гласнике и поручих: У послу сам великом, зато не могу доћи. Јер би стао посао кад бих га оставио да дођем к вама. Јер они сви хтеше нас уплашити говорећи: Клонуће руке њихове од посла и неће се свршити. Зато, Боже, укрепи руке моје. (Немијина 6:3, 9)

Ради вредно

Лењивац неће пећи лов свој, а у вредног је човека добро драгоцено. (Приче Соломунове 12:27)

Све што ти дође на руку да чиниш, чини по могућности својој, јер нема рада ни мишљења ни знања ни мудрости у гробу у који идеш. (Проповедник 9:10)

Из јутра сеј семе своје и увече немој да ти почивају руке, јер не знаш шта ће бити боље, ово или оно, или ће обоје бити једнако добро. (Проповедник 11:6)

Примери вредних радника

Ево двадесет година бих код тебе: овце твоје и козе твоје не јаловише се, а овнова из стада твог не једох. Шта би зверје заклало нисам ти доносио, сам сам подмиривао; од мене си искао што би ми било украдено дању или ноћу. Дању ме убијаше врућина а ноћу мраз; и сан ми не падаше на очи. (1. Мојсијева 31:38-40)

И казах им како је добра рука Бога мог нада мном и речи цареве које ми је рекао. Тада рекоше: Устанимо и зидајмо. И укрепише им се руке на добро. (Немијина 2:18)

И тако зидасмо зид, и сав се зид састави до половине, и народ имаше вољу да ради. (Немијина 4:6)

Сами знате да потреби мојој и оних који су са мном били послужише ове руке моје. (Дела апостолска 20:34)

До овог часа и гладујемо, и трпимо жеђ, и голотињу, и муке и потуцамо се, и трудимо се радећи својим рукама. Кад нас псују, благосиљамо; кад нас гоне трпимо; (1. Коринћанима 4:11-12)

...у труду и послу, у многом неспавању, у гладовању и жеђи, у многом пошћењу, у зими и голотињи; (2. Коринћанима 11:27)

Зашто се и трудим и борим по Његовој моћи која у мени силно чини. (Колошанима 1:29)

Јер памтите, браћо, труд наш и посао: јер дан и ноћ радећи да не досадисмо ниједном од вас, проповедасмо вам јеванђеље Божије. (1. Солуњанима 2:9)

...нити забадава хлеб једосмо у кога, него у труду и у послу, дан и ноћ радећи, да не будемо на досаду никоме од вас. (2. Солуњанима 3:8)

Глад нас покреће на рад

Ко се труди себи се труди, јер га нагоне уста његова. (Приче Соломунове 16:26)

Вредни радници треба први да буду плаћени

Радин који се труди најпре треба да окуси од рода. (2. Тимотију 2:6)

Користи од рада/вредноће

Подмирене потребе

Ко ради своју земљу, биће сит хлеба; а ко иде за беспослицама, безуман је. (Приче Соломунове 12:11)

Ко чува смокву, јешће род њен; тако ко чува господара свог, биће поштован. (Приче Соломунове 27:18)

Ко ради своју земљу, биће сит хлеба; а ко иде за беспослицама, наситиће се сиротиње. (Приче Соломунове 28:19)

Добит и богатство

Немарна рука осиромашава, а вредна рука обогаћава. Ко збира у лето, син је разуман; ко спава о жетви, син је срамотан. (Приче Соломунове 10:4-5)

Благо које се таштином тече умањује се, а ко сабира руком, умножава. (Приче Соломунове 13:11)

У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво. (Приче Соломунове 14:23)

Мисли вредног човека доносе обиље, а сваког нагла сиромаштво. (Приче Соломунове 21:5)

Сита душа

Жељна је душа лењивчева, али нема ништа; а душа вредних људи обогатиће се. (Приче Соломунове 13:4)

Вођство

Рука радљива господариће, а лена ће давати данак. (Приче Соломунове 12:24)

Миран сан

Сладак је сан ономе који ради, јео мало или много; а ситост богатоме не да спавати. (Проповедник 5:12)

Срећа

Песма за пењање. Благо свакоме, који се боји Господа, који ходи путевима Његовим! Јер ће јести од трудова руку својих. Благо теби, и добро ти је. (Псалми 128:1-2)

Не преоптерећуј се радом

Узалуд раните, касно лежете, једете хлеб уморни; милом свом Он даје сан. (Псалми 127:2)

Не преоптерећуј се радом да би се обогатио

Не мучи се да се обогатиш, и прођи се своје мудрости. (Приче Соломунове 23:4)

Лењост је осуђена

Иди к мраву, лењивче, гледај путеве његове, и омудрај. Нема вођу ни управитеља ни господара; И опет приправља лети себи храну, збира уз жетву пићу своју. (Приче Соломунове 6:6-8)

Ко збира у лето, син је разуман; ко спава о жетви, син је срамотан. (Приче Соломунове 10:5)

Какав је оцат зубима и дим очима, такав је лењивац онима који га шаљу. (Приче Соломунове 10:26)

Лењивац неће пећи лов свој, а у вредног је човека добро драгоцено. (Приче Соломунове 12:27)

Пут је лењога као ограда од трња, а стаза је праведних насута. (Приче Соломунове 15:19)

И ко је немаран у послу свом брат је распикући. (Приче Соломунове 18:9)

Лењивац крије руку своју у недра, ни к устима својим не приноси је. (Приче Соломунове 19:24)

Ленивац говори: Лав је напољу; насред улице погинуо бих. (Приче Соломунове 22:13)

Лењивац говори: Љути је лав на путу, лав је на улицама. Као што се врата обрћу на чеповима својим, тако ленивац на постељи својој. Ленивац крије руку своју у недра, тешко му је принети је к устима. Ленивац мисли да је мудрији од седморице који одговарају разумно. (Приче Соломунове 26:13-16)

Последице лењости

Глад

Леност наводи тврд сан, и немарљива душа гладоваће. (Приче Соломунове 19:15)

Ради зиме ленивац не оре; проси о жетви, и ништа не добија. (Приче Соломунове 20:4)

Сиромаштво

Докле ћеш, лењивче, лежати? Кад ћеш устати од сна свог? Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да прилегнеш, У том ће доћи сиромаштво твоје као путник и оскудица твоја као оружан човек. (Приче Соломунове 6:9-11)

Немарна рука осиромашава, а вредна рука обогаћава. (Приче Соломунове 10:4)

У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво. (Приче Соломунове 14:23)

Не љуби сна, да не осиромашиш; отварај очи своје, и бићеш сит хлеба. (Приче Соломунове 20:13)

Јер пијаница и изјелица осиромашиће, и спавач ходиће у ритама. (Приче Соломунове 23:21)

Иђах мимо њиве човека лењог и мимо винограда човека безумног; И гле, беше све зарасло у трње и све покрио чкаљ, и ограда им камена разваљена. И видевши узех на ум, и гледах и поучих се. Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да починеш, У том ће доћи сиромаштво твоје као путник, и оскудица твоја као оружан човек. (Приче Соломунове 24:30-34)

С лењости угибље се кров и с немарних руку прокапљује кућа. (Проповедник 10:18)

Смрт

Лењивца убија жеља, јер руке његове неће да раде; (Приче Соломунове 21:25)

Гладна душа

Жељна је душа лењивчева, али нема ништа; а душа вредних људи обогатиће се. (Приче Соломунове 13:4)

Принудни рад

Рука радљива господариће, а лена ће давати данак. (Приче Соломунове 12:24)

Одвоји време од рада за одмор и поклоњење

Субота

Господ је установио суботу

Јер је за шест дана створио Господ небо и земљу, море и шта је год у њима; а у седми дан почину; зато је благословио Господ дан од одмора и посветио га. (2. Мојсијева 20:11)

То је знак између мене и синова Израиљевих довека; јер је за шест дана створио Господ небо и земљу, а у седми дан почину и одмори се. (2. Мојсијева 31:17)

Јер негде рече за седми дан овако: и почину Бог у дан седми од свих дела својих. Јер који уђе у покој Његов, и он почива од дела својих, као и Бог од својих. (Јеврејима 4:4, 10)

Субота се захтевала у Старом завету

Први дан биће свети сабор; тако и седми дан имаћете свети сабор; никакав посао да се не ради у те дане, осим шта треба за јело свакој души, то ћете само готовити. (2. Мојсијева 12:16)

Шест дана ради, и свршуј све послове своје. А седми је дан одмор Господу Богу твом; тада немој радити ниједан посао, ни ти, ни син твој, ни кћи твоја, ни слуга твој, ни слушкиња твоја, ни живинче твоје, ни странац који је међу вратима твојим. (2. Мојсијева 20:9-10)

Шест дана ради, а у седми дан почини, и од орања и од жетве почини. (2. Мојсијева 34:21)

Шест дана да се ради, а седми да вам је свет, субота почивања Господњег; ко би радио у тај дан, да се погуби. (2. Мојсијева 35:2)

Шест дана ради, а седми дан, који је субота за почивање, нека буде свети сабор, не радите ни један посао; субота је Господња по свим становима вашим. (3. Мојсијева 23:3)

Шест дана ради и свршуј све послове своје. А седми је дан одмор Господу Богу твом; немој радити никакав посао ни ти, ни син твој ни кћи твоја, ни слуга твој ни слушкиња твоја, ни во твој ни магарац твој, нити које живинче твоје, ни дошљак који је код тебе, да би се одморио слуга твој и слушкиња твоја као и ти. (5. Мојсијева 5:13-14)

И од народа земаљских који донесу трг или какву год храну у суботу на продају, да не узимамо у суботу ни у други свети дан, и да остављамо седме године да почива земља и опраштамо сваки дуг. (Немијина 10:31)

Овако вели Господ: Чувајте се да не носите бреме у суботу и не уносите на врата јерусалимска. И не износите бремена из кућа својих у суботу, и никакав посао не радите, него светите суботу, као што сам заповедио оцима вашим. Ако ме послушате, говори Господ, да не носите бремена на врата овог града у суботу, него светите суботу не радећи у њу никакав посао, (Јеремија 17:21-22, 24)

Казна за неповиновање суботи

Шест дана нека се ради; а седми је дан субота, одмор, свет Господу; ко би год радио посао у дан суботни, да се погуби. (2. Мојсијева 31:15)

А кад беху синови Израиљеви у пустињи, нађоше једног где купи дрва у суботу. И који га нађоше где купи дрва, доведоше га к Мојсију и к Арону и ка свему збору. И метнуше га под стражу, јер не беше казано шта ће се чинити с њим. А Господ рече Мојсију: Нека се погуби тај човек; нека га заспе камењем сав збор иза логора. (4. Мојсијева 15:32-35)

У то време видех у Јудеји где газе у кацама у суботу и носе снопове натоваривши на магарце, и вино, грожђе и смокве и свакојаке товаре, и носе у Јерусалим у суботу, и прекорих их онај дан кад продаваху житак. И Тирци који живљаху у Јерусалиму доношаху рибу и свакојаки трг и продаваху у суботу синовима Јудиним у Јерусалиму. Зато прекорих главаре јудејске и рекох им: Какво је то зло што чините те скврните суботу? Нису ли тако чинили оци ваши, те Бог наш пусти на нас и на овај град све ово зло? И ви још умножавате гнев на Израиља скврнећи суботу. (Немијина 13:15-18)

Говорићеш им све ове речи, али те неће послушати; и зваћеш их, али ти се неће одазвати. (Јеремија 7:27)

Суботња година

Шест година засејавај земљу своју и сабирај род њен; а седме године остави је нека почине, да једу сиромаси народа твог, а шта иза њих остане нека једу звери пољске; тако ради и с виноградом својим и с маслиником својим. (2. Мојсијева 23:10-11)

Још рече Господ Мојсију на гори синајској говорећи: Кажи синовима Израиљевим, и реци им: Кад дођете у земљу коју вам ја дајем, нека празнује земља суботу Господњу. Шест година засевај њиву своју, и шест година режи виноград свој и сабирај род. А седма година нека буде субота за одмор земљи, субота Господња; немој сејати у пољу свом ни резати виноград свој. Шта само од себе роди иза жетве твоје немој жети, и грожђа у винограду свом нерезаном немој брати; нека буде година одмора земљи. (3. Мојсијева 25:1-5)

Последице неповиновања суботњој години

Тада ће земљи бити миле суботе њене за све време докле буде пуста; и кад будете у земљи својих непријатеља, земља ће почивати, и биће јој миле суботе њене. (3. Мојсијева 26:34)

Када се земља опрости њих и буду јој миле суботе њене кад опусти с њих, и њима буде право што су покарани за безакоње своје, јер судове моје повргоше и души њиховој омрзоше уредбе моје. (3. Мојсијева 26:43)

Јубиларна година

Опросна година да вам је та педесета година; немојте сејати, нити жањите шта само роди те године, нити берите грожђа у виноградима нерезаним. (3. Мојсијева 25:11)

Верски празници у Старом завету

Пасха

Први дан нека је сабор свети; никакав посао ропски не радите. (4. Мојсијева 28:18)

И седми дан да имате свети сабор; посао ропски ниједан не радите. (4. Мојсијева 28:25)

Шест дана једи пресне хлебове, а седми дан да је празник Господњи, тада не ради ништа. (5. Мојсијева 16:8)

Дан помирења

И ово нека вам буде вечна уредба: десети дан седмог месеца мучите душе своје, и не радите никакав посао, ни домородац ни дошљак који се бави међу вама. (3. Мојсијева 16:29)

А десети је дан тог месеца седмог дан очишћења; сабор свети нека вам је, и мучите душе своје, и принесите Господу жртву огњену. У тај дан немојте радити ниједан посао, јер је дан очишћења, да се очистите пред Господом Богом својим. А свака душа која се не би мучила у тај дан, да се истреби из народа свог. И сваку душу која би радила какав посао у тај дан, ја ћу затрти душу ону у народу њеном. Ни један посао немојте радити; то да је вечна уредба од колена до колена у свим становима вашим. (3. Мојсијева 23:27-31)

Празник бесквасних хлебова

Први дан нека вам буде сабор свети, никакав посао ропски не радите. Него за седам дана приносите Господу жртве огњене; а седми дан нека је сабор свети; не радите ниједан посао ропски. (3. Мојсијева 23:7-8)

Празник сеница

Кажи синовима Израиљевим, и реци: Петнаестог дана седмог месеца празник је сеница за седам дана Господу. Први дан нека буде сабор свети, ниједан посао ропски немојте радити. За седам дана приносите жртве огњене Господу; осми дан нека вам буде сабор свети, и принесите жртве огњене Господу; празник је, ниједан посао ропски немојте радити. (3. Мојсијева 23:34-36)

И петнаести дан тог месеца седмог да имате свети сабор; ниједан посао ропски не радите; него празнујте празник Господу седам дана. А осми дан да вам је празник; ниједан посао ропски не радите. (4. Мојсијева 29:12, 35)

Разни верски празници

И саберите се у онај дан, сабор свети да вам је; ниједан посао ропски не радите законом вечним по свим становима својим од колена до колена. (3. Мојсијева 23:21)

Кажи синовима Израиљевим, и реци им: Први дан седмог месеца нека вам је одмор, спомен трубни, сабор свети. Ниједан посао ропски немојте радити, него принесите жртву огњену Господу. (3. Мојсијева 23:24-25)

И на дан првина, кад приносите нов дар Господу после својих недеља, да имате сабор свети, ниједан посао ропски не радите; (4. Мојсијева 28:26)

А седмог месеца први дан да имате свети сабор; посао ропски ниједан не радите; то да вам је трубни дан. (4. Мојсијева 29:1)

И десети дан тог месеца седмог да имате свети сабор; и мучите душе своје; не радите никакав посао; (4. Мојсијева 29:7)

Божији удео у раду

Бог даје радне вештине

И кажи свим људима вештим, које сам напунио духа мудрости, нека начине хаљине Арону, да се посвети да ми буде свештеник. (2. Мојсијева 28:3)

И рече Господ Мојсију говорећи: Гле, позвах по имену Веселеила сина Урије сина Оровог од племена Јудиног. И напуних га Духа Светог, мудрости и разума и знања и сваке вештине, (2. Мојсијева 31:1-3)

И ево удружих с њим Елијава, сина Ахисамаховог од племена Дановог, и сваком вештом човеку у срце дадох вештину да израде све што сам ти заповедио. (2. Мојсијева 31:6)

Тада рече Мојсије синовима Израиљевим: Видите, Господ позва по имену Веселеила сина Урије сина Оровог од племена Јудиног, и напуни га духа Божијег, мудрости, разума и знања и вештине за сваки посао, да вешто измишља како се шта ради од злата и сребра и од бронзе, да уме резати камење и укивати, да уме тесати дрво и радити сваки посао врло вешто. И даде му у срце, њему и Елијаву сину Ахисамаховом од племена Дановог, да могу учити друге. Напуни их вештине да раде сваки посао, да кују, тешу, везу, и ткају порфиру, скерлет, црвац и танко платно, и да раде свакојаке послове вешто измишљајући. (2. Мојсијева 35:30-35)

И стаде радити Веселеило и Елијав и сви људи вешти, којима беше Господ дао мудрост и разум да умеју радити сваки посао за службу у светињи, и све што је заповедио Господ. И позва Мојсије Веселеила и Елијава и све људе веште, којима Господ даде мудрост у срце, које год подиже срце њихово да дођу да раде тај посао. (2. Мојсијева 36:1-2)

Само да ти да Господ разум и мудрост кад те постави над Израиљем да држиш закон Господа Бога свог. (1. Дневници 22:12)

Тада рече Бог Соломуну: Што ти је то у срцу, а не иштеш богатство, благо ни славу, ни душе ненавидника својих, нити иштеш дуг живот, него иштеш мудрост и знање да можеш судити народу мом, над којим те поставих царем, мудрост и знање даје ти се; а даћу ти и богатства и славе, какве нису имали цареви пре тебе нити ће после тебе имати. (2. Дневници 1:11-12)

И сви цареви земаљски тражаху да виде Соломуна да чују мудрост његову, коју му даде Господ у срце. (2. Дневници 9:23)

Јер човеку који Му је по вољи даје мудрост и разум и радост, а грешнику даје муку да сабира и скупља да да ономе који је по вољи Богу. И то је таштина и мука духу. (Проповедник 2:26)

И даде Бог свој четворици младића знање и разум у свакој књизи и мудрости; а Данилу даде да разуме сваку утвару и сне. (Данило 1:17)

И Он мења времена и часе; смеће цареве, и поставља цареве; даје мудрост мудрима и разум разумнима. Тебе, Боже отаца мојих, хвалим и славим, шта си ми дао мудрост и силу, и шта си ми објавио за шта Те молисмо објавив нам ствар цареву. (Данило 2:21, 23)

Бог даје успех

И Господ беше с Јосифом, те би срећан, и живеше у кући господара свог Мисирца. И господар његов виде да је Господ с њим и да све што ради Господ води у напредак у руци његовој. (1. Мојсијева 39:2-3)

Господ да ти плати за дело твоје, и да ти плата буде потпуна од Господа Бога Израиљевог, кад си дошла да се под крилима Његовим склониш. (Рута 2:12)

Зато, сине, Господ ће бити с тобом, и бићеш срећан, те ћеш сазидати дом Господа Бога свог као што је говорио за те. (1. Дневници 22:11)

И казах им како је добра рука Бога мог нада мном и речи цареве које ми је рекао. Тада рекоше: Устанимо и зидајмо. И укрепише им се руке на добро. А ја им одговорих и рекох: Бог небески даће нам срећу, а ми, слуге Његове устасмо и зидамо; али ви немате дела ни права ни спомена у Јерусалиму. (Немијина 2:18, 20)

А кад чуше непријатељи наши да смо дознали, разби Господ њихову намеру, и ми се вратисмо сви к зиду, сваки на свој посао. Јер рекох старешинама и главарима и осталом народу: Посао је велик и дуг и ми смо се расули по зиду далеко један од другог. Где чујете трубу да труби, онамо трчите к нама; Бог наш војеваће за нас. (Немијина 4:15, 19-20)

И тако доврши се зид двадесет петог дана месеца Елула за педесет и два дана. И кад чуше сви непријатељи наши и видеше сви народи који беху око нас, уплашише се врло, јер познаше да је Бог наш учинио то дело. (Немијина 6:15-16)

Јован одговори и рече: Не може човек ништа примити ако му не буде дано с неба. (Јован 3:27)

Бог на крају одлучује о напредовању

...богатство и слава од Тебе је, и Ти владаш свим, и у Твојој је руци моћ и сила, и у Твојој је руци узвисити и укрепити све. (1. Дневници 29:12)

Да је благословен Господ Бог твој, коме си омилео, те те посади на престо свој да царујеш место Господа Бога свог; јер Бог љуби Израиља да би га утврдио довека, зато им постави тебе царем да судиш и делиш правицу. (2. Дневници 9:8)

Јер узвишавање не долази ни од истока ни од запада ни од пустиње; Него је Бог судија, једног понижује а другог узвишује. (Псалми 75:6-7)

Ти си, царе, цар над царевима, јер ти Бог небески даде царство, силу и крепост и славу, и где год живе синови људски, звери пољске и птице небеске, дао ти је у руке, и поставио те господарем над свим тим. Ти си она глава златна. (Данило 2:37-38)

И би прогнан између људи и срце му поста као у звери, и стан му беше с дивљим магарцима, хранише га травом као говеда, и роса небеска кваси му тело, докле позна да Бог Вишњи влада царством људским, и кога хоће поставља над њим. (Данило 5:21)

Бог може подстаћи људе на рад

И Господ подиже дух Зоровавељу сину Салатиловом, управитељу јудејском, и дух Исусу сину Јоседековом, поглавару свештеничком, и дух свему остатку народном, те дођоше и радише у дому Господа над војскама, Бога свог, (Агеј 1:14)

Обавезе послодавца и запосленог

Обавезе послодавца

Плаћај праведну зараду

Тешко оном који гради своју кућу не по правди, и клети своје не по правици, који се служи ближњим својим низашта и плату за труд његов не даје му; (Јеремија 22:13)

И доћи ћу к вама на суд, и бићу брз сведок против врачара и против прељубочинаца и против оних који се куну криво и против оних који закидају најам најамнику, и удовици и сироти и дошљаку криво чине и не боје се мене, вели Господ над војскама. (Малахија 3:5)

Пример преговарања о праведној заради

Тада рече Лаван Јакову: Зар бадава да ми служиш, што си ми род? Кажи ми шта ће ти бити плата? (1. Мојсијева 29:15)

И још рече: Ишти колико хоћеш плате, и ја ћу ти дати. (1. Мојсијева 30:28)

Казна за оне који не плаћају праведну зараду

Ходите ви сад, богати, плачите и ридајте за своје љуте невоље које иду на вас. (Јаковљева 5:1)

...злато ваше и сребро зарђа, и рђа њихова биће сведочанство на вас: изјешће тело ваше као огањ. Стекосте богатство у последње дане. Гле, виче плата ваших посленика који су радили њиве ваше и ви сте им откинули; и вика жетелаца дође до ушију Господа Саваота. (Јаковљева 5:3-4)

Парабола која показује плаћање праведне зараде

Јер је царство небеско као човек домаћин који ујутру рано изиђе да наима посленике у виноград свој. И погодивши се с посленицима по грош на дан посла их у виноград свој. И изишавши у трећи сат, виде друге где стоје на тргу беспослени, и њима рече: Идите и ви у мој виноград, и шта буде право даћу вам. И они отидоше. И опет изишавши у шести и девети сат, учини тако. И у једанаести сат изишавши нађе друге где стоје беспослени, и рече им: Што стојите овде сав дан беспослени? Рекоше му: Нико нас не најми. Рече им: Идите и ви у мој виноград, и шта буде право примићете. А кад би у вече, рече господар од винограда к приставу свом: Дозови посленике и подај им плату почевши од последњих до првих. И дошавши који су у једанаести сат најмљени примише по грош. А кад дођоше први, мишљаху да ће више примити: И примише и они по грош. И примивши викаху на господара. Говорећи: Ови последњи један сат радише, и изједначи их с нама који смо се читав дан мучили и горели. А он одговарајући рече једном од њих: Пријатељу! Ја теби не чиним криво; ниси ли погодио са мном по грош? Узми своје па иди; а ја хоћу и овом последњем да дам као и теби. Или зар ја нисам властан у свом чинити шта хоћу? Зар је око твоје зло што сам ја добар? Тако ће бити последњи први и први последњи; јер је много званих, а мало избраних. (Матеј 20:1-16)

Плати запосленог на време

Не закидај ближњег свог и не отимај му; плата надничарова да не преноћи код тебе до јутра. (3. Мојсијева 19:13)

Немој занети најамника, сиромаха и потребитога између браће своје, и дошљака који је код тебе у земљи твојој у месту твом. Подај му најам његов исти дан, и да га не зађе сунце у тебе, јер је сиромах и тим душу држи, да не би завикао на те ка Господу, и било би ти грех. (5. Мојсијева 24:14-15)

Буди праведан и поштен

Господари! Правду и једнакост чините слугама знајући да и ви имате Господара на небесима. (Колошанима 4:1)

Не прети, него служи запосленом

Драговољно служите, као Господу а не као људима, знајући да сваки што учини добро оно ће и примити од Господа, био роб или слободњак. И ви господари, тако чините њима остављајући претње, знајући да је и вама самим и њима Господар на небесима, и Он не гледа ко је ко. (Ефесцима 6:7-9)

Саслушај жалбе запослених

Ако нисам хтео доћи на суд са слугом својим или са слушкињом својом, кад би се тужили на мене; Јер шта бих чинио кад би се Бог подигао, и кад би потражио, шта бих Му одговорио? Који је мене створио у утроби, није ли створио и њега? Није ли нас Он исти саздао у материци? (Јов 31:13-15)

Дај запосленом довољно одмора или сноси последице

Зашто постисмо, веле, а Ти не погледа, мучисмо душе своје, а Ти не хте знати? Гле, кад постите, чините своју вољу и изгоните све шта вам је ко дужан. (Исаија 58:3)

Ако је послодавац непоштен, запослени постају непоштени

Који кнез слуша лажне речи, све су му слуге безбожне. (Приче Соломунове 29:12)

Посебан однос према запосленима који су верници

Ако купиш роба Јеврејина, шест година нека ти служи, а седме нек отиде слободан без откупа. (2. Мојсијева 21:2)

Ако ти се прода брат твој Јеврејин или Јеврејка, нека ти служи шест година, а седме године отпусти га од себе слободног. А кад га отпустиш од себе слободног, немој га отпустити празног. Даруј га чим између стоке своје и с гумна свог и из каце своје; подај му чим те је благословио Господ Бог твој. (5. Мојсијева 15:12-14)

Послодавац благословен због побожних запослених

А Лаван му рече: Немој, ако сам нашао милост пред тобом; видим да ме је благословио Господ тебе ради. (1. Мојсијева 30:27)

А кад га постави над домом својим и над свим што имаше, од тада Господ благослови дом тога Мисирца ради Јосифа; и благослов Господњи беше на свему што имаше у кући и у пољу. (1. Мојсијева 39:5)

Веран послодавац

И откад ми цар заповеди да им будем управитељ у земљи Јудиној, од године двадесете до тридесет друге године цара Артаксеркса, дванаест година, ја и браћа моја не једосмо хране управитељске. (Немијина 5:14)

А пређашњи управитељи који беху пре мене беху тешки народу узимајући од њега хлеб и вино осим четрдесет сикала сребра, и слуге њихове заповедаху по народу. Али ја тако не чиних бојећи се Бога. (Немијина 5:15)

Него и око грађења зида радих, и не куписмо њиве; и сви момци моји беху скупа онде на послу. (Немијина 5:16)

И Јудејаца и поглавара сто и педесет људи и који долажаху к нама из околних народа беху за мојим столом. (Немијина 5:17)

И готовљаше се сваки дан по једно говече, шест оваца, избраних, и птице готовљаху ми се, и сваких десет дана даваше се свакојаког вина изобила. И опет не исках хране управитељске; јер служба беше тешка народу. (Немијина 5:18)

Неверан послодавац

И жестоко нагоњаху Мисирци синове Израиљеве на послове, и загорчаваху им живот тешким пословима, блатом и опекама и сваким радом у пољу, и сваким другим послом, на који их жестоко нагоњаху. (2. Мојсијева 1:13-14)

Пажљиво бирај запослене

Много муке задаје свима ко плаћа безумнику и ко плаћа преступницима. (Приче Соломунове 26:10)

Обавезе запослених

Буди веран

Тада старешине и управитељи гледаху како би нашли шта да замере Данилу ради царства; али не могаху наћи забаве ни погрешке, јер беше веран, и не налажаше се у њега погрешке ни мане. (Данило 6:4)

Још верније служи побожном послодавцу

А који имају крштене господаре, да не постају немарљиви за њих што су браћа, него још боље да служе, јер су верни и љубазни, заједничари у благодати. Ово учи и саветуј. (1. Тимотију 6:2)

Успех може бити плод верности запосленог

Разуман слуга биће господар над сином срамотним и с браћом ће делити наследство. (Приче Соломунове 17:2)

Ко чува смокву, јешће род њен; тако ко чува господара свог, биће поштован. (Приче Соломунове 27:18)

И тај Данило беше срећан за царовања Даријевог и за царовања Кира Персијанца. (Данило 6:28)

Пример запослених тако верних да се од њих није тражио рачун

И не тражаху рачуна од људи којима предаваху новце да издају посленицима, јер верно рађаху. (2. Цареви 12:15)

Али да им се не траже рачуни од новаца који им се даду, јер ће верно радити. (2. Цареви 22:7)

Пример верних запослених под надзором

А ти људи рађаху верно посао; и над њима беху постављени Јат и Овадија Левити од синова Мераријевих, и Захарија и Месулам од синова Катових да настоје око посла; и ти Левити сви умеху ударати у справе музичке. (2. Дневници 34:12)

Веран запослени је благослов за послодавца

Веран је посланик као студен снежна о жетви онима који га пошаљу, и расхлађује душу својим господарима. (Приче Соломунове 25:13)

Слушај послодавца јер у ствари служиш Господу

Слуге! Слушајте у свему своје телесне господаре, не само пред очима радећи као да људима угађате, него у простоти срца, бојећи се Бога, и све шта год чините, од срца чините као Господу, а не као људима: Знајући да ћете од Господа примити плату наследства; јер Господу Христу служите. (Колошанима 3:22-24)

Слуге да слушају своје господаре, да буду угодни у свачему, да не одговарају, да не краду, него у свачему да показују добру веру, да науку Спаситеља нашег Бога украшују у свачему. (Титу 2:9-10)

Чак и кад радиш за неразумног послодавца

Слуге! Будите покорни са сваким страхом господарима не само добрима и кроткима него и злима. Јер је ово угодно пред Богом ако Бога ради поднесе ко жалости, страдајући на правди. (1. Петрова 2:18-19)

Поштуј свог послодавца

Робови који су год под јармом да показују сваку част својим господарима, да се не хули на име Божије и на науку. (1. Тимотију 6:1)

Слуге да слушају своје господаре, да буду угодни у свачему, да не одговарају, (Титу 2:9)

Не клевећи колеге

Не опадај слуге господару његовом, да те не би клео и ти био крив. (Приче Соломунове 30:10)

Буди задовољан својом платом

Питаху га пак и војници говорећи: А ми шта ћемо чинити? И рече им: Никоме да не чините силе нити кога да опадате, и будите задовољни својом платом. (Лука 3:14)

Поступај с моралним интегритетом

И догоди се после, те се жена господара његовог загледа у Јосифа, и рече: Лези са мном. А он не хте, него рече жени господара свог: Ето господар мој не разбира низашта шта је у кући, него шта год има даде мени у руке. Ни сам није већи од мене у овој кући, и ништа не крије од мене осим тебе, јер си му жена; па како бих учинио тако грдно зло и Богу згрешио? (1. Мојсијева 39:7-9)

Општа начела рада и пословања

Не улази у пословно ортаклук с неверницима

Не вуците у туђем јарму неверника; јер шта има правда с безакоњем? Или какву заједницу има видело с тамом? Како ли се слаже Христос с Велијаром? Или какав удео има верни с неверником? Или како се удара црква Божја с идолима? Јер сте ви цркве Бога Живога, као што рече Бог: Уселићу се у њих, и живећу у њима, и бићу им Бог, и они ће бити мој народ. Зато изиђите између њих и одвојте се, говори Господ, и не дохватајте се до нечистоте, и ја ћу вас примити, (2. Коринћанима 6:14-17)

Изгради посао пре него што саградиш кућу

Уреди свој посао на пољу, и сврши своје на њиви, потом и кућу своју зидај. (Приче Соломунове 24:27)

Учинак ствара извесни неред

Где нема волова, чисте су јасле; а обилата је летина од силе воловске. (Приче Соломунове 14:4)

Вешти људи биће поштовани

Јеси ли видео човека устаоца на послу? Такви ће пред царевима стајати, а неће стајати пред простацима. (Приче Соломунове 22:29)

Не рачунај на сутра у пословању

Слушајте сад ви који говорите: Данас или сутра поћи ћемо у овај или онај град, и седећемо онде једну годину, и трговаћемо и добијаћемо. Ви који не знате шта ће бити сутра. Јер шта је ваш живот? Он је пара, која се замало покаже, а потом нестане. Место да говорите: Ако Господ хтедбуде, и живи будемо учинићемо ово или оно. (Јаковљева 4:13-15)

Гледај своја посла и ради својим рукама

...и да се љубазно старате да сте мирни, и да гледате свој посао, и да радите својим рукама, као што вам заповедисмо; да се владате поштено према онима што су напољу, и да од њих ништа не потребујете. (1. Солуњанима 4:11-12)

Безбожници понекад прогоне побожне да би заштитили зао посао

...јер некакав златар, по имену Димитрије, који грађаше Дијани сребрне црквице и даваше мајсторима не мали посао, он скупи ове и других оваквих ствари мајсторе, и рече: Људи! Ви знате да од овог посла ми имамо добитак за своје живљење; и видите и чујете да не само у Ефесу него готово по свој Азији овај Павле одврати народ многи, говорећи: То нису богови што се рукама човечијим граде. И не само што ће ова несрећа доћи на наш занат да не пролази, него се неће марити ни за цркву велике богиње Дијане, и пропашће величанство оне коју сва Азија и васиони свет поштује. А кад они ово чуше, напунише се гнева, и викаху говорећи: Велика је Дијана Ефеска! (Дела апостолска 19:24-28)

Господ може употребити рад да нас понизи

Јер не слушаше речи Божијих, и не марише за вољу Вишњег. Он поништи срце њихово страдањем; спотакоше се, и не беше кога да помогне. (Псалми 107:11-12)

Праведна накнада се захтева за робу и услуге

Зато заповеди сада нека ми насеку дрва кедрових на Ливану, а слуге ће моје бити са слугама твојим, а плату слугама твојим даћу ти како год кажеш; јер ти знаш да у нас нема људи који умеју сећи дрва као сидонци. (1. Цареви 5:6)

...да ми приправе много дрва, јер дом што ћу зидати биће велик и диван. А ево, посланицима који ће сећи дрво, слугама твојим, даћу пшенице овршене двадесет хиљада кора, и двадесет хиљада кора јечма, и вина двадесет хиљада вата, и уља двадесет хиљада вата. (2. Дневници 2:9-10)

Пример неправедне накнаде

А кад прође двадесет година, у које сазида Соломун ова два дома, дом Господњи и дом царски, а Хирам, цар тирски даде Соломуну дрва кедрових и дрва јелових и злата колико му год воља беше, тада цар Соломун даде Хираму двадесет градова у земљи галилејској. И дође Хирам из Тира да види градове које му даде Соломун, али не бише му по вољи. (1. Цареви 9:10-12)

Пензија

И ово је за Левите: од двадесет и пет година и више нека ступају у службу да служе у шатору од састанка. А кад коме буде педесет година, нека излази из те службе и више нека не служи. Али нека служи браћи својој у шатору од састанка радећи шта треба радити, а сам нека не врши службу. Тако учини Левитима за послове њихове. (4. Мојсијева 8:24-26)

Врсна жена вредно ради и благослов је свом дому

Ко ће наћи врсну жену? Јер вреди више него бисер. Ослања се на њу срце мужа њеног, и добитка неће недостајати. Чини му добро, а не зло, свега века свог. Тражи вуне и лана, и ради по вољи рукама својим. Она је као лађа трговачка, из далека доноси храну своју. Устаје док је још ноћ, даје храну чељади својој и посао девојкама својим. Мисли о њиви, и узме је, од рада руку својих сади виноград. Опасује снагом бедра своја и крепи мишице своје. Види како јој је добра радња, не гаси јој се ноћу жижак. Рукама својим маша се преслице, и прстима својим држи вретено. Руку своју отвара сиромаху, и пружа руке убогоме. Не боји се снега за своју чељад, јер сва чељад њена има по двоје хаљине. Покриваче сама себи гради, танко платно и скерлет одело јој је Зна се муж њен на вратима кад седи са старешинама земаљским. Кошуље гради и продаје, и појасе даје трговцу. Одело јој је крепост и лепота, и осмева се на време које иде. Уста своја отвара мудро и на језику јој је наука блага. Пази на владање чељади своје, и хлеба у лењости не једе. Синови њени подижу се и благосиљају је; муж њен такође хвали је; (Приче Соломунове 31:10-28)

...да уче младе да љубе мужеве, да љубе децу, да буду поштене, чисте, добре домаћице, благе, покорне својим мужевима, да се не хули на реч Божију. (Титу 2:4-5)

Јурење за ништавним доводи до сиромаштва

Ко ради своју земљу, биће сит хлеба; а ко иде за беспослицама, безуман је. (Приче Соломунове 12:11)

Ко ради своју земљу, биће сит хлеба; а ко иде за беспослицама, наситиће се сиротиње. (Приче Соломунове 28:19)