Штедња и улагање – библијски стихови о новцу

Да ли је штедња/улагање у складу са Писмом?

Стихови који наизглед забрањују штедњу

Не сабирајте себи благо на земљи, где мољац и рђа квари, и где лупежи поткопавају и краду; него сабирајте себи благо на небу, где ни мољац ни рђа не квари, и где лупежи не поткопавају и не краду. Јер где је ваше благо, онде ће бити и срце ваше. (Матеј 6:19-21)

Нико не може два господара служити: јер или ће на једног мрзети, а другог љубити; или једном волети, а за другог не марити. Не можете Богу служити и мамони. Зато вам кажем: не брините се за живот свој, шта ћете јести, или шта ћете пити; ни за тело своје, у шта ћете се обући. Није ли живот претежнији од хране, и тело од одела? Погледајте на птице небеске како не сеју, нити жњу, ни сабирају у житнице; па Отац ваш небески храни их. Нисте ли ви много претежнији од њих? А ко од вас бринући се може примакнути расту свом лакат један? И за одело што се бринете? Погледајте на љиљане у пољу како расту; не труде се нити преду. Али ја вам кажем да ни Соломун у свој својој слави не обуче се као један од њих. А кад траву у пољу, која данас јесте, а сутра се у пећ баца, Бог тако одева, а камоли вас, маловерни? Не брините се дакле говорећи: Шта ћемо јести, или, шта ћемо пити, или, чим ћемо се оденути? Јер све ово незнабошци ишту; а зна и Отац ваш небески да вама треба све ово. Него иштите најпре царство Божје, и правду Његову, и ово ће вам се све додати. (Матеј 6:24-33)

И гле, неко приступивши рече Му: Учитељу благи! Какво ћу добро да учиним да имам живот вечни? А Он рече му: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једног Бога. А ако желиш ући у живот, држи заповести. Рече Му: Које? А Исус рече: Да не убијеш; не чиниш прељубе; не украдеш; не сведочиш лажно; поштуј оца и матер; и љуби ближњег свог као самог себе. Рече Му младић: Све сам ово сачувао од младости своје; шта ми још треба? Рече му Исус: Ако хоћеш савршен да будеш, иди и продај све што имаш и подај сиромасима; и имаћеш благо на небу; па хајде за мном. (Матеј 19:16-21)

И заповеди им да ништа не узимају на пут осим једног штапа: ни торбе ни хлеба ни новаца у појасу; (Марко 6:8)

И извукавши обе лађе на земљу оставише све, и отидоше за Њим. (Лука 5:11)

А ученицима својим рече: Зато вам кажем: не брините се душом својом шта ћете јести; ни телом у шта ћете се обући: Душа је претежнија од јела и тело од одела. Погледајте гавране како не сеју ни жању, који немају подруме ни житнице, и Бог их храни: а колико сте ви претежнији од птица? А ко од вас бринући се може примакнути расту свом лакат један? А кад ни најмање шта не можете, зашто се бринете за остало? Погледајте љиљане како расту: не труде се, нити преду; али ја вам кажем да ни Соломун у свој слави својој не обуче се као један од њих. А кад траву по пољу, која данас јесте, а сутра се у пећ баца, Бог тако одева, а камоли вас, маловерни! И ви не иштите шта ћете јести или шта ћете пити, и не брините се; јер ово све ишту и незнабошци овог света; а Отац ваш зна да вама треба ово. Него иштите царство Божије, и ово ће вам се све додати. Не бој се мало стадо! Јер би воља вашег Оца да вам да царство. Продајте шта имате и дајте милостињу; начините себи торбе које неће оветшати, хазну која се никад неће испразнити, на небесима, где се лупеж не прикучује нити мољац једе. Јер где је ваше благо онде ће бити и срце ваше. (Лука 12:22-34)

И запита Га један кнез говорећи: Учитељу благи! Шта да учиним да наследим живот вечни? А Исус рече му: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једног Бога. Заповести знаш: не чини прељубе; не убиј; не укради; не сведочи лажно; поштуј оца и матер своју. А он рече: Све сам ово сачувао од младости своје. А кад то чу Исус рече му: Још ти једно недостаје: продај све што имаш и раздај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и хајде за мном. А кад он чу то постаде жалостан, јер беше врло богат. А кад га виде Исус где постаде жалостан, рече: Како је тешко ући у царство Божије онима који имају богатство! Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатом ући у царство Божије. А они који слушаху рекоше: Ко се дакле може спасти? А Он рече: Шта је у људи немогуће у Бога је могуће. А Петар рече: Ето ми смо оставили све и за Тобом идемо. А Он им рече: Заиста вам кажем: нема ниједнога који би оставио кућу, или родитеље, или браћу, или сестре, или жену, или децу царства ради Божијег, који неће примити више у ово време, и на оном свету живот вечни. (Лука 18:18-30)

Можемо штедети и улагати само ако и дајемо

Рече Му пак неки из народа: Учитељу! Реци брату мом да подели са мном достојање. А Он му рече: Човече! Ко је мене поставио судијом или кметом над вама? А њима рече: Гледајте и чувајте се од лакомства; јер нико не живи оним што је сувише богат. Каза им, пак, причу говорећи: У једног богатог човека роди њива. И мишљаше у себи говорећи: Шта ћу чинити? Немам у шта сабрати своју летину. И рече: Ево ово ћу чинити: покварићу житнице своје и начинићу веће; и онде ћу сабрати сва своја жита и добро своје; и казаћу души својој: Душо! Имаш много имање на много година; почивај, једи, пиј, весели се. А Бог њему рече: Безумниче! Ову ноћ узеће душу твоју од тебе; а шта си приправио чије ће бити? Тако бива ономе који себи тече благо, а не богати се у Бога. (Лука 12:13-21)

Парабола о штедњи и улагању

Јер као што човек полазећи дозва слуге своје и предаде им благо своје; и једном, дакле, даде пет таланата, а другом два, а трећем један, сваком према његовој моћи; и отиде одмах. А онај што прими пет таланата отиде те ради с њима, и доби још пет таланата. Тако и онај што прими два доби и он још два. А који прими један отиде те га закопа у земљу и сакри сребро господара свог. А по дугом времену дође господар тих слуга, и стаде се рачунати с њима. И приступивши онај што је примио пет таланата, донесе још пет таланата говорећи: Господару! Предао си ми пет таланата; ево још пет таланата ја сам добио с њима. А господар његов рече му: Добро, слуго добри и верни! У малом био си ми веран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара свог. А приступивши и онај што је примио два таланта рече: Господару! Предао си ми два таланта; ево још два таланта ја сам добио с њима. А господар његов рече му: Добро, слуго добри и верни! У малом био си ми веран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара свог. А приступивши и онај што је примио један таланат рече: Господару! Знао сам да си ти тврд човек: жњеш где ниси сејао, и купиш где ниси вејао; па се побојах и отидох те сакрих таланат твој у земљу; и ево ти своје. А господар његов одговарајући рече му: Зли и лењиви слуго! Знао си да ја жњем где нисам сејао, и купим где нисам вејао: Требало је дакле моје сребро да даш трговцима; и ја дошавши узео бих своје с добитком. Узмите дакле од њега таланат, и подајте оном што има десет таланата. (Матеј 25:14-28)

Рече дакле: Један човек од доброг рода отиде у далеку земљу да прими себи царство, и да се врати. Дозвавши пак десет својих слуга даде им десет кеса, и рече им: Тргујте док се ја вратим. И грађани његови мржаху на њега, и послаше за њим посланике говорећи: Нећемо да он царује над нама. И кад се он врати, пошто прими царство, рече да дозову оне слуге којима даде сребро, да види шта је који добио. Тада дође први говорећи: Господару! Кеса твоја донесе десет кеса. И рече му: Добро, добри слуго; кад си ми у малом био веран ево ти власт над десет градова. И дође други говорећи: Господару! Кеса твоја донесе пет кеса. А он рече и ономе: и ти буди над пет градова. И трећи дође говорећи: Господару! Ево твоја кеса коју сам завезао у убрус и чувао. Јер сам се бојао тебе: јер си човек тврд: узимаш шта ниси оставио, и жњеш шта ниси сејао. А господар му рече: По твојим ћу ти речима судити, зли слуго! Знао си да сам ја тврд човек, узимам шта нисам сејао: Па зашто ниси дао моје сребро трговцима, и ја дошавши примио бих га с добитком? И рече онима што стајаху пред њим: Узмите од њега кесу и подајте ономе што има десет кеса. (Лука 19:12-24)

Циљеви улагања

Прихватљиви циљеви улагања

Ако ли ко за своје, а особито за домаће, не промишља, одрекао се вере, и гори је од незнабошца. (1. Тимотију 5:8)

Остављање наследства

Исправно је оставити наследство

Добар човек оставља наследство синовима синова својих, а грешниково имање чува се праведнику. (Приче Соломунове 13:22)

Кућа и имање наслеђује се од отаца; а од Господа је разумна жена. (Приче Соломунове 19:14)

У то време разболе се Језекија на смрт; и дође к њему пророк Исаија син Амосов и рече му: Овако вели Господ: Нареди за кућу своју, јер ћеш умрети и нећеш остати жив. (Исаија 38:1)

Ево сам готов трећи пут да вам дођем, и не досађујем вам; јер не тражим шта је ваше него вас. Јер деца нису дужна родитељима имања тећи него родитељи деци. (2. Коринћанима 12:14)

Закони Старог завета о наследству

Они ће постати ваши и синова ваших након вас, и биће вам достојање, да вам сваку службу врше до века; али над браћом својом, синовима Израиљевим, нико над братом својим да не господари жестоко. (3. Мојсијева 25:46)

А синовима Израиљевим кажи и реци: Кад ко умре, а нема сина, онда пренесите наследство његово на кћер његову; ако ли ни кћери нема, онда подајте наследство његово браћи његовој; ако ли ни браће нема, онда подајте наследство његово браћи оца његовог; ако ли нема ни браћу очеву, онда подајте наследство његово ономе ко му је најближи у роду његовом, и нека је његово. И то нека буде синовима Израиљевим закон за суђење, како заповеди Господ Мојсију. (4. Мојсијева 27:8-11)

...и говорише: Господару нашем заповеди Господ да подели жребом земљу у наследство синовима Израиљевим; и господар наш има заповест од Господа да да наследство Салпада, брата нашег кћерима његовим. Ако се оне удаду за кога из другог племена синова Израиљевих, онда ће се наследство њихово откупити од наследства отаца наших и додаће се наследству оног племена у које се удаду, и тако ће се део наш окрњити. И кад буде опросна година синовима Израиљевим, опет ће остати наследство њихово с наследством оног племена у које се буду удале, и тако ће од наследства племена отаца наших остати откинуто наследство њихово. Тада заповеди Мојсије синовима Израиљевим по заповести Господњој говорећи: Право говори племе синова Јосифових. Ово заповеди Господ за кћери Салпадове и рече: Нека се удаду за кога им буде воља, али у породици племена свог нека се удаду. Да се не би преносило наследство синова Израиљевих од једног племена на друго; јер ће синови Израиљеви држати сваки наследство племена отаца својих. И свака кћи у племенима синова Израиљевих којој допадне наследство, нека се удаје за кога из породице племена оца свог, да би синови Израиљеви држали сваки наследство отаца својих, да се не би преносило наследство од једног племена синова Израиљевих да држи своје наследство. (4. Мојсијева 36:2-9)

Нека једу једнак део, осим оног што би које продао у породици отаца својих. (5. Мојсијева 18:8)

Ко би имао две жене, једну милу, а другу немилу, па би родила синове, и мила и немила, и првенац би био од немиле, онда кад дође време да подели синовима својим шта има не може првенцем учинити сина од миле преко сина од немиле који је првенац; него за првенца нека призна сина од немиле и даде му два дела од свега што има, је је он почетак силе његове, његово је право првеначко. (5. Мојсијева 21:15-17)

Овако вели Господ Господ: Ако кнез да дар коме сину свом од свог наследства, нека буде синовима његовим, њихово је достојање. Ако ли да дар од свог наследства коме слузи свом, нека му буде до године опросне, а онда нека се врати кнезу, јер је његово наследство, синовима његовим нека буде. И кнез да не узима народу ништа од наследства терајући их с њиховог наследства; од свог достојања нека даје синовима својим наследство да се не разгони мој народ, нико са свог наследства. (Језекиљ 46:16-18)

Господ и десетак били су наследство левита

Још рече Господ Арону: У земљи њиховој да немаш наследство, ни дела међу њима да немаш; ја сам део твој и твоје наследство међу синовима Израиљевим. А синовима Левијевим ево дајем у наследство све десетке од Израиља за службу њихову што служе у шатору од састанка. А синови Израиљеви нека више не приступају к шатору од састанка, да се не огреше и не изгину. Него сами Левити нека служе службу у шатору од састанка, и они нека носе грех свој законом вечним од колена до колена, па да немају наследство међу синовима Израиљевим. Јер десетке синова Израиљевих, што ће доносити Господу на жртву што се подиже, дајем Левитима у наследство; тога ради рекох за њих; међу синовима Израиљевим да немају наследство. (4. Мојсијева 18:20-24)

А наследство што ће имати, ја сам њихово наследство; и ви им не дајте достојања у Израиљу, ја сам њихово достојање. Дар и жртву за грех и жртву за кривицу они ће јести; и све заветовано у Израиљу њихово ће бити. И првине од сваког првог рода и сви приноси подизани од свега између свих приноса ваших биће свештеницима; и првине од теста свог даваћете свештенику да би почивао благослов на домовима вашим. (Језекиљ 44:28-30)

Примери остављања наследства

А Аврам рече Господе, Господе, шта ћеш ми дати кад живим без деце, а па коме ће остати моја кућа то је Елијезер овај Дамаштанин? Још рече Аврам: Ето мени ниси дао порода, па ће слуга рођен у кући мојој бити мој наследник. А гле, Господ му проговори: Неће тај бити наследник твој, него који ће изаћи од тебе тај ће ти бити наследник. (1. Мојсијева 15:2-4)

А Господ је благословио господара мог веома, те је постао велик, и дао му је оваца и говеда, и сребра и злата, и слуга и слушкиња, и камила и магараца. И још Сара жена господара мог роди сина господару мом у старости његовој, и он му даде све што има. (1. Мојсијева 24:35-36)

А Аврам даде све што имаше Исаку; (1. Мојсијева 25:5)

Тада одговори Рахиља и Лија, и рекоше му: Еда ли још имамо какав део и наследство у дому оца свог? Није ли нас држао као туђинке кад нас је продао? Па је још и наше новце једнако јео. Јер све ово благо што узе Господ оцу нашем, наше је и наше деце. Зато чини све што ти је Господ казао. (1. Мојсијева 31:14-16)

После рече Израиљ Јосифу: Ево ја ћу скоро умрети; али ће Бог бити с вама и одвешће вас опет у земљу отаца ваших. И ја ти дајем један део више него браћи твојој, који узех из руку аморејских мачем својим и луком својим. (1. Мојсијева 48:21-22)

И кости Јосифове, које донесоше синови Израиљеви из Мисира, погребоше у Сихему, у делу поља које је купио Јаков од синова Емора оца Сихемовог за сто новаца; и бише у синова Јосифових у наследству њиховом. (Исус Навин 24:32)

А Воз рече: У који дан узмеш њиву из руке Нојеминине, треба да узмеш и Руту Моавку жену умрлога, да подигнеш име умрлом у наследству његовом. Тада рече онај осветник: Не могу откупити, да не распем своје наследство; откупи ти шта би требало да ја откупим, јер ја не могу откупити. А беше од старине обичај у Израиљу о откупљивању и промењивању, да би свака ствар била тврда, да један изује обућу своју и да другом, и то беше сведоџба у Израиљу. Кад дакле онај осветник рече Возу: Узми ти, изу обућу своју. А Воз рече старешинама и свему народу: Ви сте сведоци данас да сам откупио из руке Нојеминине шта је год било Елимелехово и шта је год било Хелеоново и Малоново; и да сам узео за жену Руту Моавку жену Малонову да подигнем име умрлом у наследству његовом, да не би погинуло име умрлом међу браћом његовом и у месту његовом; ви сте сведоци данас. (Рута 4:5-10)

И отац им даде велике дарове, сребра и злата и заклада с тврдим градовима у земљи Јудиној; царство пак даде Јораму, јер беше првенац. (2. Дневници 21:3)

Има љуто зло које видех под сунцем: богатство које се чува на зло ономе чије је. Јер тако богатство пропадне злом незгодом, те сину ког је родио не остане ништа у руку. (Проповедник 5:13-14)

Добра је мудрост с имањем, и корисна је онима који виде сунце. (Проповедник 7:11)

Благослов побожне послушности била је могућност да се остави и прими наследство

Сада дакле пред свим Израиљем, збором Господњим, и да чује Бог наш, кажем вам: Држите и тражите све заповести Господа Бога свог, да бисте држали ову добру земљу и оставили је у наследство синовима својим након себе довека. (1. Дневници 28:8)

И зато кћери својих не дајите за синове њихове, и кћери њихових не узимајте за синове своје, и не тражите мир њихов ни добро њихово до века да бисте се окрепили, јели добра оне земље и оставили је у наследство синовима својим довека. (Јездрина 9:12)

Који се човек боји Господа? Он ће му показати који пут да изабере. Душа ће његова у добру почивати, и семе ће његово владати земљом. (Псалми 25:12-13)

Разуман слуга биће господар над сином срамотним и с браћом ће делити наследство. (Приче Соломунове 17:2)

Парабола са сликом штедње и улагања

И рече: Један човек имаше два сина, и рече млађи од њих оцу: Оче! Дај ми део имања што припада мени. И отац им подели имање. И потом до неколико дана покупи млађи син све своје, и отиде у далеку земљу; и онамо просу имање своје живећи беспутно. А кад потроши све, постаде велика глад у оној земљи, и он се нађе у невољи. И отишавши приби се код једног човека у оној земљи; и он га посла у поље своје да чува свиње. И жељаше напунити трбух свој рошчићима које свиње јеђаху, и нико му их не даваше. А кад дође к себи, рече: Колико најамника у оца мог имају хлеба и сувише, а ја умирем од глади! Устаћу и идем оцу свом, па ћу му рећи: Оче! Сагреших Небу и теби, и већ нисам достојан назвати се син твој: прими ме као једног од својих најамника. И уставши отиде оцу свом. А кад је још подалеко био, угледа га отац његов, и сажали му се, и потрчавши загрли га и целива га. А син му рече: Оче, сагреших Небу и теби, и већ нисам достојан назвати се син твој. А отац рече слугама својим: Изнесите најлепшу хаљину и обуците га, и подајте му прстен на руку и обућу на ноге. И доведите теле угојено те закољите, да једемо и да се веселимо. Јер овај мој син беше мртав, и оживе; и изгубљен беше, и нађе се. И стадоше се веселити. А син његов старији беше у пољу, и долазећи кад се приближи кући чу певање и подвикивање. И дозвавши једног од слугу запита: Шта је то? А он му рече: Брат твој дође; и отац твој закла теле угојено, што га је здравог видео. А он се расрди и не хтеде да уђе. Тада изиђе отац његов и мољаше га. А он одговарајући рече оцу: Ето те служим толико година, и никад не преступих твоје заповести, па мени никад ниси дао јаре да бих се провеселио са својим друштвом; а кад дође тај твој син који ти је имање просуо с курвама, заклао си му теле угојено. А он му рече: Сине! Ти си свагда са мном, и све је моје твоје. (Лука 15:11-31)

Исус одговара на питање о наследству

Наследство дато прерано неће бити благослов

Наследство које се из почетка брзо добија, не бива на послетку благословено. (Приче Соломунове 20:21)

Био је обичај да се постави старатељ док наследник не стаса да управља имањем

Али велим: док је наследник млад ништа није бољи од роба, ако и јесте господар од свега; него је под заповедницима и чуварима све до рока очевог. (Галатима 4:1-2)

Узалуд је мукотрпно радити да би се оставило наследство безумнику или кад нема наследника

И омрзе ми сав труд мој око ког се трудих под сунцем, јер ћу га оставити човеку који ће настати након мене. И ко зна хоће ли бити мудар или луд? И опет ће бити господар од свега труда мог око ког се трудих и мудровах под сунцем. И то је таштина. Зато дођох на то да ми срце изгуби надање о сваком труду око ког се трудих под сунцем. Јер има људи који се труде мудро и разумно и право, па то остављају у део другом који се није трудио око тога. И то је таштина и велико зло. (Проповедник 2:18-21)

Има ко је сам, инокосан, нема ни сина ни брата, и опет нема краја труду његовом, и очи његове не могу да се насите богатства; а не мисли: За кога се мучим и одузимам својој души добра? И то је таштина и зао посао. (Проповедник 4:8)

Неприхватљиви циљеви улагања

Жеља да се обогатимо

А који хоће да се обогате они упадају у напасти и замке, и у многе луде шкодљиве жеље, које потапају човека у пропаст и погибао. (1. Тимотију 6:9)

Кад желимо да се обогатимо, волимо новац

Јер је корен свих зала среброљубље коме неки предавши се зађоше од вере и на себе навукоше муке велике. (1. Тимотију 6:10)

Бежи од искушења да се обогатиш

А ти, о човече Божији! Бежи од овог, а иди за правдом, побожности, вером, љубави, трпљењем, кротости. (1. Тимотију 6:11)

Клањај се само Господу

Опет Га узе ђаво и одведе Га на гору врло високу, и показа Му сва царства овог света и славу њихову; и рече Му: Све ово даћу теби ако паднеш и поклониш ми се. Тада рече њему Исус: Иди од мене, сотоно; јер стоји написано: Господу Богу свом поклањај се и Њему једино служи. (Матеј 4:8-10)

И изведавши Га ђаво на гору високу показа Му сва царства овог света у тренућу ока, и рече Му ђаво: Теби ћу дати сву власт ову и славу њихову, јер је мени предана, и коме ја хоћу даћу је; ти, дакле, ако се поклониш преда мном биће све твоје, и одговарајући Исус рече му: Иди од мене, сотоно; у писму стоји: Поклањај се Господу Богу свом, и Њему једином служи. (Лука 4:5-8)

Штедња

Драгоцено је благо и уље у стану мудрога, а човек безуман прождире га. (Приче Соломунове 21:20)

Четворо има малено на земљи, али мудрије од мудраца: Мрави, који су слаб народ, али опет приправљају у лето себи храну; (Приче Соломунове 30:24-25)

Пример штедње за будућу потребу

И нека гледа Фараон да постави старешине по земљи, и покупи петину по земљи мисирској за седам родних година; нека скупљају од сваког жита за родних година које иду, и нека снесу под руку Фараонову сваког жита у све градове, и нека чувају, да се нађе хране земљи за седам година гладних, кад настану, да не пропадне земља од глади. (1. Мојсијева 41:34-36)

Божији оквир за успешно улагање

Знај где Господ жели да улажеш

Овако вели Господ, Избавитељ твој, Светац Израиљев: Ја сам Господ Бог твој који те учим да би напредовао, водим те путем којим треба да идеш. (Исаија 48:17)

Распореди улагања

Раздели седморици и осморици; јер не знаш какво ће зло бити на земљи. (Проповедник 11:2)

Посао/занимање пре стицања куће

Уреди свој посао на пољу, и сврши своје на њиви, потом и кућу своју зидај. (Приче Соломунове 24:27)

Они који су имали куће

И дошавши Исус у дом Петров виде ташту његову где лежи и грозница је тресе. (Матеј 8:14)

И одмах, изашавши из зборнице, дођоше у дом Симонов и Андријин с Јаковом и Јованом. (Марко 1:29)

Уставши, пак, из зборнице дође у кућу Симонову; а ташту Симонову беше ухватила велика грозница, и молише Га за њу. (Лука 4:38)

Они који нису имали кућу

Рече њему Исус: Лисице имају јаме и птице небеске гнезда; а Син човечији нема где главе заклонити. (Матеј 8:20)

А Павле остаде пуне две године о свом трошку, и дочекиваше све који му долажаху, (Дела апостолска 28:30)

Избегавај ризична улагања

И то је љуто зло што одлази како је дошао; и каква му је корист што се трудио у ветар, (Проповедник 5:16)

Буди истрајан радник

Мисли вредног човека доносе обиље, а сваког нагла сиромаштво. (Приче Соломунове 21:5)

Не журите

Мисли вредног човека доносе обиље, а сваког нагла сиромаштво. (Приче Соломунове 21:5)

Човек веран обилује благословима; а ко нагли да се обогати, неће бити без кривице. (Приче Соломунове 28:20)

Нагли да се обогати човек завидљив, а не зна да ће му доћи сиромаштво. (Приче Соломунове 28:22)

Време је важно

Свему има време, и сваком послу под небом има време. (Проповедник 3:1)

Знај финансијско стање да подмириш потребе и оствариш циљеве

Добро гледај стоку своју и старај се за стада своја. Јер богатство не траје довека нити круна од колена до колена. Кад трава нарасте и покаже се зелен, купи се трава по планинама. Јагањци су ти за одело, и јарићи цена за њиву. И доста има млека козјег теби за јело, и за јело твом дому и за храну твојим девојкама. (Приче Соломунове 27:23-27)

И који од вас кад хоће да зида кулу не седне најпре и не прорачуна шта ће га стати, да види има ли да може довршити? Да не би, кад постави темељ и не узможе довршити, сви који гледају стали му се ругати (Лука 14:28-29)

Планирање и ред се подстичу

Мисли се утврђују саветом; зато разумно ратуј. (Приче Соломунове 20:18)

Мисли вредног човека доносе обиље, а сваког нагла сиромаштво. (Приче Соломунове 21:5)

Мудрошћу се зида кућа и разумом утврђује се. И знањем се пуне клети сваког блага и драгоцена и мила. (Приче Соломунове 24:3-4)

А све нека бива поштено и уредно. (1. Коринћанима 14:40)

...јер Бог није Бог буне, него мира, као по свим црквама светих. (1. Коринћанима 14:33)

Упутства успешним улагачима

Не буди охол

Овако вели Господ: Мудри да се не хвали мудрошћу својом, ни јаки да се не хвали снагом својом, ни богати да се не хвали богатством својим. Него ко се хвали, нека се хвали тим што разуме и познаје мене да сам ја Господ који чиним милост и суд и правду на земљи, јер ми је то мило, говори Господ. (Јеремија 9:23-24)

Богатима на овом свету заповедај да се не поносе нити уздају у богатство пропадљиво, него у Бога Живога, који нам све даје изобилно за ужитак; (1. Тимотију 6:17)

А понижени брат нека се хвали висином својом; а богати својом понизношћу; јер ће проћи као цвет травни. Јер сунце огреја с врућином, и осуши траву, и цвет њен отпаде, и красота лица њена погибе; тако ће и богати у хођењу свом увенути. (Јаковљева 1:9-11)

Не уздај се у богатство

Јер што се уздаш у своја дела и у благо своје, зато ћеш се и ти узети, и Хемос ће отићи у ропство, свештеници његови и кнезови његови скупа. (Јеремија 48:7)

Што се хвалиш долинама? Растопила се долина твоја, кћери одметницо! Која се уздаш у благо своје: Ко би ударио на ме? Ево ја ћу пустити на те страх од свуда унаоколо, говори Господ Господ над војскама, и распршаћете се сви, и неће бити никога да скупи бежан. (Јеремија 49:4-5)

Дај великодушно

...нека добро чине, нека се богате у добрим делима, нека буду подашни, заједнични, (1. Тимотију 6:18)

Не буди недоступан

Тешко онима који састављају кућу с кућом, и њиву на њиву настављају, да већ не буде места и ви сами останете у земљи. (Исаија 5:8)

Општа начела улагања

Плати праведну цену за улагање

И ако продаш шта ближњему свом или купиш шта од ближњег свог, не варајте један другог. Према броју година по опросној години купуј од ближњег свог, и према броју година у које ћеш брати род нека ти продаје. Што више буде година то ће цена бити већа ономе што купујеш, а што мање буде година то ће мања бити цена, јер ти се продаје број летина. Зато не варајте један другог, него се бојте Бога свог; јер сам ја Господ Бог ваш. (3. Мојсијева 25:14-17)

Неки варају да не би платили праведну цену

Не ваља, не ваља, говори ко купује, а кад отиде онда се хвали. (Приче Соломунове 20:14)

Прихватљиво је да жена улаже

Ко ће наћи врсну жену? Јер вреди више него бисер. (Приче Соломунове 31:10)

Мисли о њиви, и узме је, од рада руку својих сади виноград. (Приче Соломунове 31:16)

Кошуље гради и продаје, и појасе даје трговцу. (Приче Соломунове 31:24)

Позајмљивање

Верник Старог завета требало је да позајмљује верницима у потреби

Ако буде у тебе који сиромах између браће твоје у коме месту твом, у земљи твојој, коју ти даје Господ Бог твој, немој да ти се стврдне срце твоје и да стиснеш руку своју брату свом сиромаху. Него отвори руку своју и позајми му радо колико му год треба у потреби његовој. Чувај се да не буде какво неваљалство у срцу твом, па да кажеш: Близу је седма година, година опросна; и да око твоје не буде зло према брату твом сиромаху, па да му не даш, а он зато да вапије ка Господу на те, и буде ти грех. (5. Мојсијева 15:7-9)

Онај ко позајмљује био је благословен

Благо ономе који је милостив и даје у зајам! Он ће дати тврђу речима својим на суду. (Псалми 112:5)

Нови завет је проширио обавезу на оне који траже зајам

Који иште у тебе, подај му; и који хоће да му узајмиш, не одреци му. (Матеј 5:42)

Није се смела узимати камата

Кад даш у зајам новаца народу мом, сиромаху који је код тебе, немој му бити као каматник, не ударајте на њ камате. (2. Мојсијева 22:25)

Ако осиромаши брат твој и изнемогне рука његова поред тебе, прихвати га, и као странац и дошљак нека поживи уз тебе. Немој узимати од њега камате ни добити; него се бој Бога, да би поживео брат твој уз тебе. Новаца немој му давати на камату, нити му хране своје позаимај ради добити. (3. Мојсијева 25:35-37)

Не дај на добит брату свом ни новаца ни хране нити ишта што се даје на добит. (5. Мојсијева 23:19)

Пример кршења овог закона

Други опет говораху: Да заложимо поља своја и винограде и куће да добијемо жита у овој глади. Још други говораху, да узајмимо новаца на поља своја и винограде за данак царски. А тело је наше као тело браће наше, синови наши као њихови синови и ето треба да дамо синове своје и кћери своје у робље, и неке кћери наше већ су робиње, а ми не можемо ништа, јер поља наша и винограде наше држе други. Зато се расрдих врло кад чух вику њихову и те речи. И смислих у срцу свом и укорих кнезове и поглаваре, и рекох им: Ви мећете бремена сваки на брата свог. И сазвах велики збор њих ради. И рекох им: Ми откуписмо колико могасмо браћу своју Јудејце што беху продани народима; а ви ли ћете продавати браћу своју или ћете се продавати нама? А они умукоше и не нађоше шта би одговорили. И рекох: Није добро шта радите. Не треба ли вам ходити у страху Бога нашег да нам се не ругају народи, непријатељи наши? И ја и браћа моја и момци моји давали смо им новаца и жита; али опростимо им тај дуг. Хајде вратите им данас поља њихова и винограде и маслинике и куће и што им на стотину узимасте од новца и жита и вина и уља. А они одговорише: Вратићемо и нећемо искати од њих; учинићемо како велиш. Тада сазвах свештенике, и заклех их да ће тако учинити. (Немијина 5:3-12)

Благословен ако не узима камату

Странцу подај на добит, али брату свом немој давати на добит, да би те благословио Господ Бог твој у свему што се прихватиш руком својом у земљи у коју идеш да је наследиш. (5. Мојсијева 23:20)

Псалам Давидов. Господе! Ко може седети у сеници Твојој? Ко може наставати на светој гори Твојој? Ко не даје сребро своје на добит, и не прима мито на правога. Ко овако ради, неће посрнути довека. (Псалми 15:1, 5)

...и никоме не чини насиља, залог дужнику свом враћа, ништа не отима, хлеб свој даје гладноме и голога одева, не даје на добит и не узима придавка, од неправде устеже руку своју, и право суди између једног човека и другог, по уредбама мојим ходи, и држи законе моје творећи истину; тај је праведан, доиста ће живети, говори Господ Господ. Ако роди сина лупежа, који би крв проливао или би чинио такво шта, а не би чинио све оно, него би јео на горама, и жену ближњег свог скврнио, сиромаху и убогоме насиље чинио, отимао шта, залог не би враћао, и ка гадним боговима подизао би очи своје чинећи гад, давао би на добит, и узимао придавак; хоће ли тај живети? Неће живети; учинио је све те гадове, доиста ће погинути, крв ће његова на њему бити. Али гле, ако роди сина који би видео све грехе оца свог што чини, и узео би на ум, те не би чинио онако, не би јео на горама, нити би очију својих подизао ка гадним боговима дома Израиљевог, жене ближњег свог не би скврнио, и никоме не би чинио насиља, залог не би узимао и не би ништа отимао, давао би хлеб свој гладноме и голог би одевао, од сиромаха би устезао руку своју, не би узимао добити ни придавка, законе би моје извршио и по уредбама мојим ходио; тај неће погинути за безакоње оца свог, доиста ће живети. (Језекиљ 18:7-17)

Проклет ако узима камату

Ко умножава добро своје ујмом и придавком, сабира ономе који ће раздавати сиромасима. (Приче Соломунове 28:8)

Ако роди сина лупежа, који би крв проливао или би чинио такво шта, давао би на добит, и узимао придавак; хоће ли тај живети? Неће живети; учинио је све те гадове, доиста ће погинути, крв ће његова на њему бити. (Језекиљ 18:10, 13)

Мито примају у теби да проливају крв; ујам и придавак узимаш, и тражиш добитак од ближњих својих преваром, а мене си заборавио, говори Господ Господ. Зато, ево, пљескам рукама својим ради твог неправедног добитка, који добијаш, и ради крви што је у теби. (Језекиљ 22:12-13)

Неће ли га сви они узети у причу и у загонетке, и рећи: Тешко оном који умножава шта није његово! Докле ће? И који трпа на се густо блато. Неће ли наједанпут устати они који ће те гристи? И неће ли се пробудити они који ће те растрзати, и којима ћеш бити грабеж? (Авакум 2:6-7)

Од странца се смела узимати камата

Нужна ствар није се смела узети у залог за зајам

Ако узмеш у залогу хаљину ближњему свом, врати му је пре него сунце зађе; јер му је то све одело чим заклања тело своје; у чем ће спавати? Па кад повиче к мени, ја ћу га чути, јер сам милостив. (2. Мојсијева 22:26-27)

Нико да не узима у залогу жрвањ горњи ни доњи, јер би узео душу у залогу. Кад ти је ближњи твој дужан шта му драго, не иди у кућу његову да му узмеш залог; него стој напољу, а човек који ти је дужан нека ти изнесе напоље залог свој. Ако је сиромах, не спавај са залогом његовим. Него му врати залог његов до захода сунчаног, да би лежећи на својој хаљини благосиљао те, а то ће ти се примити у правду пред Господом Богом твојим. (5. Мојсијева 24:6, 10-13)

Не изврћи правице дошљаку ни сироти, и не узимај у залогу хаљине удовици. (5. Мојсијева 24:17)

Оптужба за кршење овог закона

Није ли злоћа твоја велика? И неправдама твојим има ли краја? Јер си узимао залог од браће своје низашта, и свлачио си хаљине с голих. (Јов 22:5-6)

Благословен ако не узима такав залог

...и никоме не чини насиља, залог дужнику свом враћа, ништа не отима, хлеб свој даје гладноме и голога одева, по уредбама мојим ходи, и држи законе моје творећи истину; тај је праведан, доиста ће живети, говори Господ Господ. и никоме не би чинио насиља, залог не би узимао и не би ништа отимао, давао би хлеб свој гладноме и голог би одевао, од сиромаха би устезао руку своју, не би узимао добити ни придавка, законе би моје извршио и по уредбама мојим ходио; тај неће погинути за безакоње оца свог, доиста ће живети. (Језекиљ 18:7, 9, 16-17)

...и врати безбожник залог, и врати шта је отео, и стане ходити по уредбама животним не чинећи безакоња, доиста ће бити жив, неће умрети. (Језекиљ 33:15)

Проклет ако узима такав залог

Ако роди сина лупежа, који би крв проливао или би чинио такво шта, сиромаху и убогоме насиље чинио, отимао шта, залог не би враћао, и ка гадним боговима подизао би очи своје чинећи гад, давао би на добит, и узимао придавак; хоће ли тај живети? Неће живети; учинио је све те гадове, доиста ће погинути, крв ће његова на њему бити. (Језекиљ 18:10, 12-13)

Овако вели Господ: За три зла и за четири што учини Израиљ, нећу му опростити, јер продаваше праведника за новце и убогог за једне опанке. И на хаљинама у залогу узетим леже код сваког олтара, и вино оглобљених пију у кући богова својих. (Амос 2:6, 8)

Безбожници узимају такве залоге

Магарца сиротама одгоне; у залогу узимају вола удовици; Грабе сироче од дојке и са сиромаха скидају залог. (Јов 24:3, 9)

Враћање зајма није било обавезно

Дугови су опраштани сваких седам година

У Новом завету позајмљуј чак и непријатељима не очекујући ништа натраг

И ако дајете у зајам онима од којих се надате да ћете узети, каква вам је хвала? Јер и грешници грешницима дају у зајам да узму опет онолико. Али, љубите непријатеље своје, и чините добро, и дајте у зајам не надајући се ничему; и биће вам велика плата, и бићете синови Највишега, јер је Он благ и неблагодарнима и злима. (Лука 6:34-35)