Пристрасност

Бог није пристрасан, па не треба ни ми да будемо. Свето писмо осуђује пристрасност и према богатима и према сиромашнима, нарочито у суђењу, и наглашава праведност и понизност као суштинске хришћанске ставове.

Заповест да се плаћа порез

Тако се ваља покоравати не само од страха него и по савести. Јер за то и порезе дајете; јер су слуге Божије које су за то исто постављене. Подајте, дакле, свакоме шта сте дужни: коме дакле порезу, порезу; а коме царину, царину; а коме страх, страх; а коме част, част. (Римљанима 13:5-7)

Исус је одобрио плаћање пореза

Кажи нам дакле шта мислиш ти? Треба ли дати харач ћесару или не? Разумевши Исус лукавство њихово рече: Што ме кушате, лицемери? Покажите ми новац харачки. А они донесоше Му новац. И рече им: Чији је образ овај и натпис? И рекоше Му: Ћесарев. Тада рече им: Подајте дакле ћесарево ћесару, и Божје Богу. (Матеј 22:17-21)
А они дошавши рекоше Му: Учитељу! Знамо да си истинит, и да не мариш ни за кога; јер не гледаш ко је ко, него заиста путу Божјем учиш; треба ли ћесару давати харач или не? Хоћемо ли дати, или да не дамо? А Он, знајући њихово лицемерје, рече им: Што ме кушате? Донесите ми новац да видим. А они донесоше. И рече им: Чији је ово образ и натпис? А они Му рекоше: Ћесарев. И одговарајући Исус рече им: Подајте ћесарево ћесару, а Божје Богу. И чудише Му се. (Марко 12:14-17)
Треба ли нам ћесару давати харач, или не? А Он разумевши њихово лукавство рече им: Шта ме кушате? Покажите ми динар; чији је на њему образ и натпис? А они одговарајући рекоше: Ћесарев. А Он им рече: Подајте дакле шта је ћесарево ћесару, а шта је Божије Богу. (Лука 20:22-25)

Примери плаћеног пореза

А Миса цар моавски имаше много стоке, и даваше цару Израиљевом сто хиљада јагањаца и сто хиљада овнова под руном. (2. Цареви 3:4)
А те новце узе Менајим од Израиља, од свих богатих људи, да их да цару асирском, од сваког по педесет сикала. Тако се врати цар асирски, и не забави се онде у земљи. (2. Цареви 15:20)
И свеза га Фараон Нехаон у Ривли, у земљи ематској да више не царује у Јерусалиму, и оглоби земљу сто таланата сребра и таланат злата. А оно сребро и злато даде Јоаким Фараону разрезавши на земљу да би дао новце по заповести Фараоновој, од сваког узимајући како беше цењен, сребро и злато по народу у земљи, да да Фараону Нехаону. (2. Цареви 23:33, 35)
Још заповедам шта ћете чинити старешинама јудејским да би се сазидао тај дом Божји; од блага царског, од доходака с оне стране реке, да се даје без оклевања трошак оним људима да се не заустављају. (Јездрина 6:8)

Посебна награда – ослобођење од пореза

И говораху Израиљци: Видесте ли тог човека што изађе? Јер изађе да срамоти Израиља. А ко би га погубио, цар би му дао силно благо, и кћер своју дао би му; и ослободио би дом оца његовог у Израиљу. (1. Самуилова 17:25)

Од левита се није тражио порез/данак

И још вам јављамо да се ни од једног између свештеника и Левита и певача и вратара и Нетинеја и других слуга тог дома Божијег не сме узимати данак ни порез ни царина. (Јездрина 7:24)

Исус је платио храмовни порез да не саблазни

А кад дођоше у Капернаум, приступише к Петру они што купе дидрахме, и рекоше: Зар ваш учитељ неће дати дидрахме? Петар рече: Хоће. И кад уђе у кућу, претече га Исус говорећи: Шта мислиш Симоне? Цареви земаљски од кога узимају порезе и хараче, или од својих синова или од туђих? Рече Њему Петар: Од туђих. Рече му Исус: Дакле не плаћају синови. Али да их не саблазнимо, иди на море, и баци удицу, и коју прво ухватиш рибу, узми је; и кад јој отвориш уста наћи ћеш статир; узми га те им подај за ме и за се. (Матеј 17:24-27)

Примери плаћеног данка

А Соломун владаше свим царствима од реке до земље филистејске и до међе мисирске, и доношаху даре и служаху Соломуна свега века његовог. (1. Цареви 4:21)
Дванаесте године царовања Ахазовог над Јудом зацари се у Самарији над Израиљем Осија, син Илин, и царова девет година. И чињаше што је зло пред Господом, али не као цареви Израиљеви који бише пре њега. На њега дође Салманасар цар асирски, и Осија му поста слуга, те му плаћаше данак. (2. Цареви 17:1-3)
Зато утврди Господ царство у руци његовој, и сав народ Јудин даваше даре Јосафату, те имаше велико благо и славу. (2. Дневници 17:5)
Тако напредоваше Јосафат и подиже се веома; и сазида у Јудеји куле и градове за житнице. (2. Дневници 17:12)
И војева с царем синова Амонових и савлада их; и дадоше му синови Амонови оне године сто таланата сребра и десет хиљада кора пшенице и јечма десет хиљада. Толико му дадоше синови Амонови и друге и треће године. (2. Дневници 27:5)
Јер га сврже цар мисирски у Јерусалиму и оглоби земљу сто таланата сребра и таланата злата. (2. Дневници 36:3)
...и да су силни цареви бивали у Јерусалиму, који владаху свим што је преко реке, и даваху им се данци и порезе и царине. (Јездрина 4:20)

Претња због неплаћеног данка

Него да је на знање цару: ако се овај град сазида и зидови оправе, они неће давати данка ни порезе ни царине, те ће бити штета ризници царској. (Јездрина 4:13)